Јуче је био Свети Никола, Празновао цео Београд. Једни ишли у госте, други дочекивали. Гости се нису дуго задржавали. Сутра се ради, а превоз не ради. Али нико није спавао. У десет увече су се усијале друштвене мреже. Причало се о две ствари: о отимању девојчице коју је узела као хранитељка проф др Мила Алечковић и о поступку наших официра у Првом светском рату, везаним за дете једног непријатељског официра.
Непријатељ овако према нама, а ми овако:
Те, 1914,. године Београд се бранио на Сави, на Ади Циганлији. У току саме битке аустријски официр је примио писмо. Наши су мислили да је то депеша којом се дају војна упутства за даљи ток битке. Бацили су бомбу и убили официра и још неколико војника. Кад су пришли, у џепу су нашли неотворено писмо, пристигло из Беча које је овом официру написала ћерка. Уместо оца, Срби су јој одговорили. Овако:
"Поштована госпођице, са тешким срцем и болом у души, иако смо непријатељи, принуђени смо да Вам први јавимо тешку вест да је Ваш неумрли тата, херој официр и командант 32. аустријског пука, данас херојски пао на челу свога пука, бранећи свога цара, своју земљу и своју заставу, а у тешкој борби на српском земљишту у Ади Циганлији.
Иако сте изгубили оца, имате њим да се поносите, јер је херојски и
достојно једног витеза-хероја, пао на пољу части, бранећи своју отаџбину. (...)
У исто време Вас извештавамо да смо данашњом упутницом послали Вам 4.000 круна,
који смо новац нашли у џепу Вашег покојног оца са писмом и молимо Вас да нас о
пријему овог новца известите, јер нам је много стало до тога да примите и новац
и писмо.
Вашег оца достојно смо сахранили са свим почастима, обележавајући његов гроб једном примерном крстачом, тако да кад се сврше ратне операције и заведе мир, Ви можете са Вашом поштованом породицом доћи у Србију и наћи тело Вашег тате пристојно сахрањено и гроб очуван. (...)
Примите наше најискреније витешко саучешће, да Вама и осталима Вашима Бог подари дуг и срећан живот".
(Ово сам преузела са сајта Историјског забавника, а слику из Спомен галерији у бањи Ковиљача. Па, мора да се знају извори, нисам лопов ауторских права!)
Сто година касније, Срби сами отимају по Србији децу! Неке бебе су продане још у породилишту... Али, то је било прикривено отимање. Сад ти уђу у стан и узму дете. Ко је ноћас гледао конференцију за штампу Миле Алечковић, до јутра није спавао. Не од страха, него од запањености. Отели дете на основу - усменог решења! Па, ко је решио...?
На шта мени ово личи...? Мени личи на присилну примену неких страних прописа, у шта су упетљање невладине организације својим плаћеним "пројектима"... И истовремено ми личи на прави удар на Александра Вучића, јер ОВО да уради неко из власти пред изборе у Београду - много није нормално. То би било потпуно политичко самоубиство...
Али, није ни нормално да се неко политички препуцава преко туђе деце... Довљно је рећи: "Ми смо иста Србија". Србија која воли децу, и своју и туђу.
Оно што не ваља у свему овоме, то је да је народ тотално препуштен сам себи. Оно што ваља, то је да је народ тога постао потпуно свестан.
А и ништа се не догађа без везе у Београду баш на Светог Николу. Деспот Стефан Лазаревић је посветио наш град пресветој Богородици 1403. Хоће ли нас они изневерити...? Па неће! Нисмо џабе онолико светих колача јуче преломили.
Свети Никола спасава бродоломнике, Урош Предић
