четвртак, 18. мај 2017.

ОВО ЈЕ, У СТВАРИ, ВОЗНИ ПАРК СПЦ

      Како који Сабор СПЦ почне, тако се дигне фрка око владичанског возног парка. Народ ништа друго од Сабора не интересује - сем те ауто-слике. Нит` народ интересује о чему се прича унутра, нит` ове унутра интересује шта народ прича напољу. Као да клир и народ нису јединствено тело Цркве, као да том телу није глава Бог, па се понашају као вашке обашке.  Када је међу нама настала та демаркациона линија - немам појма. Само видим последице на све стране. Али, то није најцрње.

недеља, 07. мај 2017.

ИМА ЛИ НАС...?

Данас нећу причати своју причу. Пренећу једну која ми је јутрос стигила пре одласка у цркву. Писао је неко ко има и свест и савест. Није важно његово име. Бог га познаје одавно. Као што није важно ни моје, јер ни ја се нећу гордити туђом трагедијом. Важно је  да ово стигне до сваког од нас ко има имало душе, макар у носу. Дакле: 

               "БАКА ДАНИЦА, ОД СВИХ ОСТАВЉЕНА


Трагична судбина једне праве Косовке-Девојке наших дана


Испред цркве Светих Петра и Павла у Топчидеру може се, сваке недеље и током свих црквених празника, видети неупадљиви лик осамдесетогодишње старице.

Она не проси, јер јој то њена част и карактер не допуштају, већ мирно и достојанствено стоји (после литургије, на којој се моли са свима и причешћује) и захваљује се свима онима који јој добровољно и без њене молбе помажу.

Благослови ова бакица, старачким погледом пуним жала за неким неоствареним, срећнијим животом, и све оне друге, што, заокупљени својим мукама, пролазе крај ње ни не приметивши је.