Еј, људи, рекла сам да ћу да пишем око 1. и 15. у месецу...
Али, не могу ја то! Има више разлога. Прво: с обзиром на то колико имам година,
заборављам често који је датум. Ово нису датуми кад примам пензију, па да
памтим; Друго: Стара сам... А не знам баш увек ни колико имам година. Заборављам
свако мало. Бркам килажу и годинице. Заборавим да л` имам 74 године и 64 киле,
ил` је обрнуто. А и то ме брига. Вала баш... Треће...? Шта беше треће...? А треће, да! Заборавићу
шта сам хтела да кажем док чекам одређени датум. Четврто: Не вреди да причам
кад прође воз. Коме да причам онда?
Дакле, данас сви медији брује о овом. Хоћу и ја нешто да кажем. Тема је „српски фолклор на НБА утакмици задивио читав свет". То се данас појавило и народ - експлодирао од радости! „То, Србииии“, „То, браћоооо!“, „Нека свет види како наша деца још од основне школе уче шта им је традиција!“, „Бравооо!“, „Живелииии“.
Погледам мало боље и видим пише „Игре из околине Димитровграда“, изводи, тако пише „ансамбл КОЛО“ из Хамилтона. То ми нешто познато... Одакле...? Одакле...? И сетим се да је то ансамбл у Канади који се исто зове као наш национални ансамбл „Коло“ из Београда. Овде је, широј публици, постао познат по криминалу, јер се на сајту неких новина појавио снимак како су та два „Кола“, мимо закона, на концертима у Канади продавали на црно ДВД са нашим играма.
Кеш се нигде није евидентирао, а морао је, пошто је ово наше „Коло“ државна установа. Прима лову из буџета. Српског буџета. Међутим, они на турнеји по Канади узимали на црно од публике кеш на руке и држави ништа нису пријавили. И провалила их Буџетска инспекција. Тренутно је читава ствар у Вишем тужилаштву, читам. Полиција ове наше овде испревртала само тако. Ако, бре!
Ма, уопште ме не би чудило да је и сад тамо неко из „Кола“, бивши, садашњи – свеједно. Иза професионалног ансамбла, нашег, овде – често се крију лисци од којих можеш да повраћаш из затрке.
Дакле, игре из околине Димитровграда су се, преко Онтарија, појавиле у НБА лиги, у оквиру Вечери српске културне баштине.
Ја била у Димитровграду више пута. Била и у манастиру Поганово. Тамо, људи моји – нема више становника! Па, у селу Бољев Дол има 5 (и словима пет, П Е Т) пунолетних становника. У Банском долу 7 (седам, С Е Д А М) становника. Просек година изнад 70! Ко је њих посетио, питао како су живели, забележио како су играли? И кад? Из ког села су ове игре? Можда су из неког другог, не из ових? Па, у селу Бачево има само 19 становника! У селу Смиловци има око стотинак становника, старих људи у просеку. У селу Белеш се, срећом, из године у годину број становника повећава. Просечна старост је око 39 година. Али нисам сигурна да они знају ове игре...
Можда је требало боље да систематишем ова села. `Ај` да пробам. Та општина има четири области: Висок, на северу, па јужније иде Забрже, па Горње Понишавље, па... па... Има још два, не могу да се сад сетим како се називају те области... О, Боже... Бескрајно сиромашан крај! Бескрајно... И, бре, како беше. А, да! Сад ћу да бацим око на сајт општине Димитровград. Нађох. Ево! Бурел и Дерекул. То су та два краја чијих имена нисам могла да се сетим. Та имена су важна само да би смо знали – колико заправо не знамо. Ми не знамо ни како се области зову, а камоли како се у њима игра!
Ма...! Није у њиховим именима поента, него је поента у томе да је то толико сиромашан крај, да и народ нестаје. Ко је онда сведок да бугарски живаљ у Србији овако баш игра? Или српски из ове општине?... Можда ови из Онтарија, што су наступили на НБА (не мислим на играче, наравно), играју на основу старих записа?! Постоје ли ти стари записи о играма из околине Димитровграда? Ко у Онтарију, у Канади истражује пуста села српског Шоплука?! Или, из које литературе су кораци виђени у НБА? Страшно!
Ми овде, ми смо заборавили тај наш југоисток Србије. Па испаде да дијаспора боље зна од нас. Рекох, Димитровград је бескрајно сиромашна општина. Добрим делом и због тога што им је скренут пут за Софију неколико километара од града, па народ остао без дотадашњег прихода. А добар народ к`о хлеб. Како ко, дабоме, али у принципу – добар! Добар. Али, као да је заборављен. До душе, сва та села уз границу никад нису ни имала велику комуникацију. Просто, реч је о делу Шоплука, који је расут по Старој планини и осталим тамошњим планинама. Шопи, дакле, живе и на нашој источној граници, и уз западну бугарску границу, и у североисточној Македонији. То су најнеистраженији крајеви са наше стране. У смислу игре мислим да нико, осим једног човека из Пирота, није испитивао тај крај. Упознала сам га у Пиротском позоришту одаааавно, давно. Показивао ми је записане кораке. То је писано неким хијероглифима, до душе компјутерским, ја то ништа нисам разумела. Просто, не знам то писмо. Али човек је био толико добар да ми је показао уживо како те игре изгледају. Ја га питам шта значи нека ознака у запису, он ми каже „Лева нога иде широко назад“ и покаже ми шта то значи. Тако сам стекла бар неку представу о томе како се играло негде... што он рече да се зове Висок. То је тај север Димитроградске општине. Нема везе са овим.
А после сам видела још нешто везано за ове његове записе: једно је да се у Београду неко други потписао на те његове игре. Просто их је присвојио без питања, а онда је у то уградио делове тачке са репертоара неког бугарског ансамбла! Бугари вазда били атрактивни, маестрални! Да мазнеш – милина! Ако си лопов. И тако, мало мазнуто од овог човека из Пирота, мало од Бугара, мало измешано, мало измишљено да се власи не досете, и ето – великог кореографа.
Онда друго. Видела сам да се таква мажњавања од стране наших ансамбала раде. На пример, наша деца у Француској играју, као, неке наше игре, али из Босилеграда. А исте те игре, потпуно исте, сам видела и на наступу једног бугарског ансамбла у Швајцарској! Те Бугаре сам видела на ТВ, питај Бога кад, само се сећам да је тај програм у Швајцарској водио Воја Недељковић. То не могу да побркам. Бабе губе памћење накратко у назад, а да ме питате каква је била Олимпијада у Мексику 1968., то к`о из рукава. Тако и ово.
И сад овај наступ у НБА! Људи, можемо ми да причамо да су ово наше игре. Али и Бугари гледају НБА лигу! Само нам још треба да нам бугарско Министарство културе упути ноту, демарш, како се већ каже... Ако је то мазнуто од њих, наравно.
Моја другарица, која ме је баш сад звала, скамењена овим поводом, а која је и у Бугарској држала предавања о нашем фолклору, каже да то није мазнуто од Бугара. Би ми одма` лакше. Можда је само измишљено, каже, као толико тога у нашем фолклору. Или је инспирисано нашим, опет често измишљаним, кореографијама...? Можда је у праву. Мене ово подсећа на тачку „Игре са Старе планине“ овдашњег „Кола“ коју је поставио Драгомир Вуковић још кад сам ја ишла у основну школу. Али ми је и он причао да је то што је радио - уметничка надградња (дакле, измислио, иако је био етнолог). Па добро. Онда нам остаје само просто питање - шта је са оригиналном игром из било ког села у Србији? Шта је са правом игром народа из околине Димитровграда?
