субота, 14. април 2018.

ШТА ЈУЧЕ НИСМО САЗНАЛИ?

Новине цео дан, на својим интернет издањима, до бесвести штампају вести о томе да је Наташу Беквалац премлатио муж. И то се гутало, гутало и гутало. Текстови су се отварали на мобилним телефонима, таблетима, лаптовима, службеним и приватним компјутерима... У земљи и у свим државама света где има иког да зна српски. А опет, нисмо најважније сазнали...

 


среда, 11. април 2018.

УМИСЛИЛИ, ШТА ЋЕШ...

Дигла се велика прашина око заједничке изградње СПЦ и државе на екстра локацији на Новом Београду.... Пре два месеца, отприлике, писало је да ће бити оркестриран напад на СПЦ. Драгослав Бокан нам је са свих гостовања поручивао да чувамо Цркву, јер је то последњи стуб на којем почива српска држава. Потпуно је у праву. Људи не знају шта је Црква. Црква је заједница крштених душа и Бога. Црква није само клир. Сви они који су крштени, било да су им душе још увек у телу, или су напустиле тело, чине, са Богом, Цркву. И сви су живи! У Христу.

 Још нисмо ни сва јаја појели, а ови Га поново распели!


Дакле, сви смо подједнако одговорни за оно што се у Цркви дешава. 

четвртак, 05. април 2018.

"НЕ СТИГЛЕ ТЕ МАТЕРИНЕ СУЗЕ"

Београдска Општина Палилула унизила празник Христовог Васкрсења до потпуног бесмисла из - незнања!

Прети ми опасност да постанем најчитанија баба-блогерка, али не због стила, увида, раздањивања, него због - Јелене Милић 😆. Два пут сам реаговала на њено појављивање у јавности и имала око 25.000 читања! То је за једну бабу и прековише. Да ми је свако дао по "евритј"... Шта бих...? Па ја бих, каква сам, то све поделила, отишла код фризера и оставила само за сахрану.  Кад смо код сахране, знате ли да се у Београду наплаћује тзв "ексхумација"? За сваког ко је икад регистрован да је ту сахрањен, наплаћује се, кажу, не знам, по сто евра. Плус сахрана! И што ти ставе рачун на сандук да си га платио, и то кошта 700 динара, кажу. Само да спусте цедуљку на мртвачки сандук! Тако је било. Да ли се променило на боље или је још горе - не знам. Мој деда је рођен у претпрошлом веку, умро у прошлом, нису мрвице остале од њега, ал`, ето, мора и за њега да се плати "ексхумација".  Ал` дође дан кад је и мртвима - доста!

 Чује се изнутра: "Ко се ово с нама спрда"

недеља, 01. април 2018.

СВЕ САМЕ ОПОМЕНЕ...

Ех, каква сам ти ја, Боже...! Njuz. net је још 3. септембра 2016. јавио следеће "Непознати починиоци однели су прексиноћ Косово из дворишта Србије док су грађани спокојно гледали ријалити програм "Фарму", а ја не верујем. Тако нисам веровала ни "Надреалистима", него сам се смејала и дивила духу Нелетове гротеске. А оно није била гротеска, него антиципација будућности. Како је свевременим називом Деана Лесковар крстила своју награђену драму "Слике жалосних догађаја"! Колико је та жена томова с овим насловом могла да испише, да је хтела и да није непоновљива...? Узех се у памет: да више не бих била неповерљива према лажљивом пастиру који узнемирава јавност повиком "Ене, вука!" кад га нема, јер на крају приче, знам, вук је дошао, рећи ћу само једно - знам, дошла мечка и на наша врата. Видим.

 Сунце моје - заклано је тамом

среда, 14. март 2018.

БИЋЕ НАМ БОЉЕ КАД МИ БУДЕМО БОЉИ

Јуче ме је једна жена подстакла да напишем текст.... Куповала сам нешто у пекари, она затражи нешто посно, продавачица јој рече да је то што је узела са попустом, јер уз то може да добије за 1 динар још и 1 јогурт. Жена се насмешила и савршено мирно и љубазно рекла. "Не, хвала". Па мислим се: "Дете моје, ако ти тражи нешто посно, што јој нудиш мрсно?", ал` помислих, ваљда је то рекла рутински... Ал` - није рутина. Продавачица се окренула (а слатка је, обична, простодушна, добра), позвала колегу и рекла: "Џабе питам, нико неће". Насмејах се. Хтедох да кажем да питају ове које не посте, зашто они да купују јогурт, ал` одћутах. Ваљда газда зна шта ради. Узех питу од хељде са броколијем и спанаћем, цмок, прсте да полижеш. И одох да чекам трамвај.

 Пост је. И скоро сви посте

Шест трамваја скренуло десно, а мени треба онај што иде право. Искупи се народ, сви причају у глас. Неко мобилним, неко између себе, бука да те Бог сачува. Али не она бука од веселе неконтролисаности. Напротив. Зебња. И непосиво незадовљство. Незадовољство превозом, школом, изборима, газдом, патикама, третманом маме у болници, ликвидношћу, васкршњом јелком од прошле године, молером, општином, Оћу да умрем од тог црнила. Чујем и да је дан лежања у мртвачници хиљаду динара. А трамваја нема, па нема. Један човек рече, више за себе: "Е, децо моја, ово се некако мора разрешити. Ово не ваља. Да сте читали посланици Патријарха Варнаве - знали бисте". Па нисам читала. Дођем кући и потражим...

понедељак, 12. фебруар 2018.

СЕСТРО МЕЛЕАГРОВА...

Ретко ми пуца филм. Смиравам душу пред одлазак. Приближило се. Живот брзо протрчи. А Бог прима само смирене. Пре тога нас прочисти патњом и болешћу... И молим се Богу да не цикнем к`о љута гуја. Чак ни љуту травку не привијем на љуту рану. Толико трпим. Да ми се не зна ни траг. Ни ко сам. Ни шта сам. Ал` дође тренутак кад просто српски кажем - ма, ДОСТА!

 

 Јелена Милић не зна како се стиже у Алеју великана

Јелена Милић, директорка центра за евроатлантске интеграције (Умал` не написах "окупације") не зна како се стиже у Алеју заслужних грађана, Алеју великана. Сестро, шта да ти кажем...? Све ти је то измешано. Тамо се стиже ако издаш или не издаш државу. Овај, што си се окомила на њега, није никог издао. Пре свега - Бога. Али ти  не гледаш ни серије, пардон, Ви не гледате ни серије, у цркву не идете, видела бих Вас некад негде, па разумем што ово не знате. Бар да гледате цртане филмове...

 

Rezultat slika za Душко дугоушко 
Сестро, ово се студира! Или се воли... Зато Вам ништа није јасно.

Никола Симић Вас асоцира на "серију одвратних ТВ серија које хуманизују Милошевићев режим"? И није никакав бард српског глумишта?! Слушајте, госпоја, заврших тај Факултет драмских уметности, магистрирах и докторирах, имам диплому за дактилографски курс и икебану и има све те дипломе да обесим на пет бандера на Теразијама, јер сте јутрос обесили целу часну и паметну Србију, па и мене. Мени те `артије не требају, ако се без њих могу посредовати "вредности" овако како сте урадили. Ако тек јутрос, и то захваљујући Вама, сазнадох да је Душко Дугоушко хуманизовао Слобу, онда ми треба све те дипломе спалити, а не бесити по Теразијама и правити културни антиперформанс, изложбу од непотребног знања у земљи Србији. Шта ће знање поред Јелене Милић?

 

Вешање на Теразијама, 1941, Музеј револуције

И шта још рекосте...? Ах, да! "Глоговац је Младића неприхватљиво хуманизовао и неприхватљиво релативизовао главне узроке и последице рата у бившој Југославији. Натезање броја за геноцид му никад нећу опростити". О ком геноциду причате? У Јасеновцу? Оних пола милиона жртава? Не, седамстотина хиљада? Је л` то неко релативизовао? Не то? Него које? Који је суд утврдио било који геноцид на овим просторима, бруко моја...?!

Ни у позорише не...? Ау!

 Није невоља што не гледате домаће серије. Досадиле и мени. Али, видим, ни у позориште...? Нешто слабо? Знали бисте како се стиже у Алеју великана, мислим... Па, не, не морате одмах на Шекспира, не инсистирам за почетак. На "Покондирену тикву", прво, али да није у режији професора Мијача... Немојте ни помислити да сам Вам дигла огледало да видите Сару или Фему. Да не да Бог иког да увредим. Него указујем на господина от Ружичича који нам се у једном тренутку обраћа са "Сестро Мелеагрова, Богом преобрашчена в ћурку", који просто високопарним језиком дозива оне који мисле да је театар - "серија". 

То за почетак. А после да вас предложимо за Нобелову награду. Паре су то.

И немојте, тако Вам Бога, више на мртве! Пробајте на полумртве. Та сам! 

Па не дам, бре, више!!!

ПС И немој да ме неко више ућуткује. "Бој се овна, бој се говна - кад ћеш живјет?!"


петак, 09. фебруар 2018.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ...


Упокојио се Небојша Глоговац... Ми нисмо знали како му је било пре ове вести, а он није знао колико га волимо. Али су нам се душе среле. У лепоти и доброти. У лепоти његовог талента и људској доброти коју је понео од куће. Нисмо га морали познавати да би смо се знали. Душа све препозна. Небојша, нећемо те изневерити, не брини. Сад ћу све да ти кажем.